Stevan Filipovic

Moja mama je 18.01.2006. saznala da će postati mama!!!! Ubrzo zatim je to saznao i tata! Mama je prvo puno plakala, što od straha što od sreće, a tata se od samog starta smejao i zezao mamu pevajući joj: ,,Ne brini mama, sve ide po planu, za mesec, dva, za mesec dva i izlazim ja, iz stomaka, iz stomaka!,, I tako... ja sam iz meseca u mesec postajao veći i teži, i kada su na jednom ultrazvuku rekli mojim roditeljima kolika je moja trenutna težina i dužina oni su me nazvali ,,PALČIĆ,, i tako me zvali sve dok nisu videli kojom brzinom sam po rodjenju dodavao kilažu i centimetražu :-). Dok sam bio u stomaku bio sam zlatna beba, nisam mučio mamu uopšte. Nije imala mučnine, nije je boleo stomak, samo joj se mnogo, mnogo spavalo. Vodili su me inkognito na vikend u Prolom Banji, na venčanje kumova u Novom Sadu i na još par manje zanimljivih mesta. A onda ... 19.09.2006. godine u 17:05h ja sam odlučio da napustim mamin stomak i izadjem na svetlost dana! Zaplakao sam odmah kad sam ugledao onu groznu salu i sve one tete koje me nešto gledaju. Mamu sam video par sekundi posle toga i delovala mi je malo umorno. Stavili su me na njene grudi i odmah potom me negde odneli. Dobio sam ocenu 9 na rodjenju što i nije tako loše, zar ne? Nadam se da će mi i ocene na faksu biti takve :-).