Stevan Filipovic

Bilo je to nezaboravno i jako dugo putovanje. Krenuli smo 31.07. negde oko 21h iz Nisa, a u Prcanj stigli , verovali vi ili ne tek 01.08. oko 15h. Cika Pedji se pokvario auto, tacnije pukla mu je sajla za kvacilo i tako smo se bas usporili. I moj drug Djole se jako unervozio. Najteze mi je bilo u periodu od 12 do 15h, tad sam od vrućine hteo da iskočim iz sopstvene kože. Iako me je mama prskala pištoljem na vodu, da me kao rashladi, to nije imalo baš nikakvog efekta, s obzirom na to da je u pištolju voda bila vrela! Ali dobro, kad sam prvi put dodirnuo vodu na ulazu u Prčanj, odmah sam znao da je sva ova muka vredela. Uživao sam u kupanju! Voda je bila fantastična. Čista i topla. Jedino mi je malo smetalo krupno kamenje u vodi i na plaži pa nisam mogao da hodam bos. Posle 4 dana smo promenili mesto boravka i krenuli ka Herceg Novom. Smestili smo se u lepom apartmanu preko puta plaže. Ja i moj drug Đole smo se tako lepo slagali. Svakog jutra smo u 7h izlazili da šetamo kraj mora, a i uveče smo svi zajedno išli u skitnju. Na plaži sam vreme provodio uglavnom u plićaku igrajući se sa kanticom i lopaticom, a kad bi poželeo da malo plivam navlačio bi gumu i zvao tatu i mamu da dodju u vodu. Jednom prilikom su me baš iznervirali što nisu hteli u vodu. Zvao sam ih više puta, a oni su se pravili da me ne čuju. Ja sam lepo ušao u gumu, navukao je i rekao im samo: ,,Ćao mama, ćao tata,, i ušao u vodu. Inače nisam im pravio probleme na moru, bio sam dobro dete. Jedino sam dobio proliv kad smo bili na Plave horizonte i to me brzo prošlo. Oduševljen sam bio brodovima u Kotoru. Non (brod) koji smo vidli u povratku kući bio je najveći koji sam video, pravi hotel! Iako sam se nadao da će nam makar povratak kući biti lepši od dolaska, ipak nije bilo tako. Ovaj put je prvo čika Pedja udario u neku kamenčinu pa smo stajali da promeni gumu, a zatim smo mi u tunelu naleteli na neki odron i isto udarili desni točak. Nastavak putovanja je bio katastrofa, kao da se u vozu vozimo, brzina kretanja 30/h. Sve dok tata nije utvrdio da nam guma skroz ispustila i zamenio je. E onda je bilo malo bolje. Ujutru smo svratili kod babe i dede u Kostadinovac da im ispričamo utiske sa letovanja i da tata malo odspava kako bi nastavio put do Niša. Jedva čekam sledeće letovanje!