Stevan Filipovic

E da... Nove Godine... Najlepsi period zime. Za prvu Novu Godnu sam bio jako mali, imao sam nešto više od tri meseca. Nesto su mama i tata ukrašavali sobu, kitili neko drvo, vodili me kod nekog čudnog dede obučenog u crveno i sa belom bradom, davali mi neke paketiće... ali ništa ja to nisam shvatao. Znam samo da sam se jako uplašio kad je u toku noći pukao jedan balon.
Za moju drugu Novu Godinu sam već nešto znao. Prvo nisam mami dozvolio da nakiti jelku dok sam bio budan, stalno sam joj skidao ukrase koje je kačila. Zatim i kad je bila postavljena, više puta sam je obarao i morali su iznova da je kite. Te godine jedini deda mraz koga sam video bila je moja baka, pošto su mi svi ostali ostavili paketiće ispod jelke i nisam uspeo da ih vidim... Ne znam kako da to razumem, izgleda da nism bio dovoljno dobar prethodne godine kad nisu hteli lično da mi uruče paketiće :-).
E već za ovu treću Novu sam bio veliki. Pomogao sam mami da nakitimo jelku, da stavimo svećice i radovao sam se svakom paketiću koji sam dobio. Detaljno ispitao šta ima unutra i odmah sve otvarao ( što mama nije uspela da sakrije). Za sam doček Nove Godine bio sam na Kopaoniku, ali ponoć sam ipak dočekao u krevetu u sobi kod mog druga Relje, jer ni ja ni on nismo uspeli da ostanemo budni tako dugo.