Stevan Filipovic

Bilo je to jednog vrelog julskog dana. Obukli smo se, poneli ranac i presli preko puta zgrade da čekamo teta Ivanu i Uku (Luku) da nas povezu. Došli su ne tako brzo, ali dobro.... malo mi je bilo vruće, ali prošlo je. Najgore je tek došlo. U kolima je bilo preko 40 stepeni, tako da sam vrlo brzo počeo da plačem i da se preznojavam. Kad smo najzad stigli kod teta Maje čekalo me još veće iznenadjenje. Voda, ali u mnogo većoj kadi nego što je naša u stanu i puno dece u njoj. Tada još nisam znao da je to bazen, ubrzo sam shvatio. Svi skaču, prskaju, igraju se. Sve to me baš uplašilo. Mama me presvukla u kupaći, ubacila u gumu, pa u bazen. Jao meni... i ako volim vodu, ovo je bilo strašno iskustvo. Odmah sam počeo da plačem i da se hvatam za mamu. Nije me plašila voda, već puno dece koji prskaju na sve strane. Tek kad su svi izašli iz bazena ja sam ušao i malo se opustio. Ali iskreno više sam uživao u čamcu pored bazena nego u samom bazenu. Nije loše za prvi put, šta kažete?