Stevan Filipovic

E onda je došao moj prvi rodjendan, koji sam nažalost dočekao bolestan. Imao sam visoku temperaturu i primao urbazon. Inače da nezaboravim, od kako sam krenuo u vrtić postao sam jako bolešljiv.
Kumovi iz Novog Sada su nam stigli u petak 14.09.07.godine i doneli mi puno, puno, puno poklona. Oduševio sam se vozićem, avionom majstor Boba, knjigama i extra garderobom, ostalo meni nije bilo jako interesantno, više mojim roditeljima. Krštenje je bilo u Sabornoj crkvi i bio sam baš dobar. Kum me držao a ja sam radoznalo pratio šta se dešava i dirao svešteniku krst i knjigu. Kad je sveštenik pitao kuma: ,, Odričeš li se sotone?,, Ja sam rekao DA.,,, tako da kum nije ni morao da odgovara. Rodjendan smo proslavili u restoranu Queens i nisam mogao baš da izdržim budan sve vreme, tako da sam morao da odspavam jednu turu. Ponovo sam u toku slavlja dobio temperaturu, tako da sam bio pospan i tih. Duvali smo svećice i pili pekeš (šampanjac). Nažalost, meni je postalo baš teško, počeo sam da plačem i rasturio rodjendan malo ranije nego što su moji roditelji planirali, ali da sam znao da će me odmah potom voditi da primim injekciju, radije bi još ostao u restoranu.