Stevan Filipovic

Jao pogledajte Isidoru kako je slatka! Juče sam dobio ove slike i oduševio se. Znate li vi kako ćemo nas dvoje lepo da se igramo! Ona je sad već prava devojčica, mogu da je maltretiram kako samo ja to znam :-). Šalim se naravno, ja ću da je mazim, ljuljam, pričam joj sve one divne pesmice koje sam naučio i da je vodim u šetnju. Jedva čekam da je vidim!

Teta Milena, vidis da moj blogic radi.

Pozz!

U subotu 24.01.09. godine išao sam u posetu kumi Majdi, Veliboru i maloj 'ofiji (Sofiji) u okolini Majdampeka. Morali smo da iskoristimo šansu da ih vidimo, jer su sutradan putovali za Austriju, pa za Nemačku gde se kuma Majda zaposlila, i naredni put planirali dolazak u Srbiju, tek tamo oktobra, kad 'ofija napuni godinu dana. Mama nije mogla da izdrži da ih ne vidi toliko dugo i zato smo krenuli na put iako je bilo jako hladno.
Kako imaju lepu kolevku!!! A tek stolicu za masažu! A igračke!!!!

Kratko smo ostali jer je dug put nazad ali smo se lepo poigrali, ispričali i videli. Do sledećeg susreta.... puno pozdrava i volim vas!

Ja i tata mnogo volimo da čitamo, a naročito kad to radimo zajedno. Vidite kako smo mi isti čak i kad čitamo! Tatine knjige su malo deblje od mojih, ali i ja ću kad porastem moći da držim te teške knjige.
A osim toga što čitamo zajedno, volimo i da četujemo zajedno.

Za Djoletov prvi rodjendan 29.12.08. sam bio na Kopaoniku, i to još i nekako mogu da razumem zašto nisam prisustvovao tom velikom dogadjaju. Ali teta Milena mi je sačuvala rodjendansku tortu i svećicu i kad sam se vratio sa Kopaonika ispoštovao sam mog druga Djoleta i otpevao mu Divan dan.

Za Tasijin (Anastasijin) prvi rodjendan 21.01.09. sam bio kući, ali mama i tata kažu da sam bio prehladjen i da bi mi smetao dim i tako nisam otišao. To im nikada neću oprostiti. Iskupili su se malo time što su mi doneli tortu, kapicu i duvalice, pa smo ja i teka Teja kući obavili obred duvanja svećica i ispevali Tasiji pesmicu.

' ofija i Tadija su mi seka i bata od druge tetke, mamine sestre. Oni žive u Vučju i njih ne vidjam tako često, ali ih redovno čujem telefonom. Siti se ispričamo, uglavnom ja pričam, a oni slušaju i jedva da me razumeju :-). Kad se sretnemo to je pravo uživanje. Bata Tadija me vodi kod svojih drugara, u komšiluk, pravimo sneška, igramo se sa Garijem i sl. On mi uvek ide po volji i čini sve da ja budem zadovoljan. Dok je sa seka 'ofijom malo drugačije. Ona je kao i ja, voli da sve bude po njenom i tu dolazi do sukoba. Igramo se lepo sve dok se ne uhvatimo za istu stvar :-), a onda obično ona ode plačući jer je starija i više zna. Moj brat Tadija je atletičar i ima puno, puno medalja. I seka 'ofija trči, ali nema baš toliko uspeha, ona postiže bolje rezultate na izborima za mis. Oboje su odlični djaci, s tim što seka više voli školu od bate.

Moja teka Teja je od mene starija 11 meseci i ona je moja sestra od tetke. Nas dvoje se mnogo volimo, ali samo kad smo sami. Kad ima nekog oko nas to je katastrofa. Teka Teja me onda štipa, gura, grize, a ja je onda bijem i vučem za kosu. Nikako nam nije dosadno. A inače volimo da se klackamo, ljuljamo na ljuljašci, da pišemo, da igramo igrice na kompjuteru i da zajedno spavamo. Najbolji smo kad nas čuva deka Mile.
Ona za razliku od mene ne voli mnogo da ručka, tako da ja obično pojedem i svoj i njen deo, a baka 'ana tako lepo sprema.
Ne znam šta bi vam o teka Teji još pisao, stalno smo zajedno pa ne mogu ni da napišem šta nam se sve dešava i šta sve moja teka Teja radi, ali najvažnije je to da ja nju mnogo volim, a i ona mene.

Mom drugu Relji je bio četvrti rodjendan 21.01.2009. godine. Slavio ga je u igraonici NO-NO od 13:30h. Mamu sam molio da krenemo na rodjendan još od 11h tog dana. Tatu smo ostavili kod Milene i Pedje, a ja i mama smo otišli na rodjendan. Zaboravili smo da ponesemo naš aparat pa smo morali da pozajmimo Djoletov, ali su i njemu baterije bile na izmaku, tako da nemamo puno slika sa ovog rodjendana. Lepo smo se proveli, to je najvažnije.

Vanjin rodjendan je bio brzo posle Sergejevog, tačnije slavio ga je 19.10.08. u restoranu Svrljižanka, u komšiluku kod moje bake. Kad sam ušao u restoran prosto sam zanemeo. Tu su bili od balona klovnovi, ribe, cvetovi, i mnoštvo šarenih balona svuda po sali. Nisam znao gde prvo da pogledam i šta prvo da ćapim. Trčao sam, igrao se vukao balone... a jedna devojčica me čak i poljubila. Vanja je malo kasnio na rodjendan, ali dobro, nećemo mu zameriti. Ipak je došao, to je važno :-). Imao je tortu Sundjer Boba, ali je on zaspao kad je trebalo da duva svećice, tako da sam mu morao pomoći, mislim nema smisla, opet je on moj dobar drug. Kad sam ja bio na pauzi za spavanje, Vanja se slikao sa gostima, a kad sam ja došao, Vanja je spavao tako da nemamo zajedničku sliku sa rodjendana :-(.
Otišao sam sa rodjendana plačući jer mi Vanjin bata Luka nije dao jedan balon. Nepravda, to ti je, ali što pre shvatim da ne može biti sve kako ja želim, biće mi lakše.

Vrlo brzo posle mog rodjendana teta Lidija nas je pozvala na Sergejev prvi rodjendan. Oduševio me sam poziv, a tek torta! Sergej je rodjendan slavio kući i imao je jako lepo ukrašen stan. Svuda baloni (kojih je posle mene malo ostalo), zastavice, duvalice, kapice. Slušali smo dečje pesmice i gledali baby tv. Igrali smo se baš lepo, a najviše nas je animirala teta Milijana. Na žalost ona nije bila na mom rodjendanu tako da sam je se i uželeo. Pošteno sam se izmorio na ovom rodjendanu tako da sam spavao u kolimo sve vreme od Leskovca do Niša.

19.09.2008. u 17:30h u igraonici Svet igračaka u Zoni III, okupilo se puno mojih malih i velikih drugara da zajedno proslavimo moj rodjendan i otpevamo divan dan, divan dan. Na rodjendan su mi došli (nabrajam samo male drugare): teka Teja, teka Ofija, bata Tadija, Djole, Vanja, Tasija (Anastasija), Dora, Damjan, Relja, Anja, ujak Uka (Luka), mala beba Helena, Kaća (na žalost bez Sergeja). Prvo smo se malo igrali i spuštali na tobogan, a zatim smo seli da ručkamo. Eeeee onda je došla torta, i vatromet i pekeš (šampanjac). Bio sam oduševljen što možete i videti na slikama. Voleo bih da mi je svaki dan rodjendan i da se ovako lepo zabavljamo. A o poklonima i da ne pričam, dobio sam ih toliko puno. Na žalost čini mi se da je sve brzo prošlo, ja bi da mi to ponovimo što pre, da ne čekamo celu godinu :-).

Umalo da zaboravim, napokon sam našao sliku sa teta Miljanom. To je ova lepa teta što čuči izmedju mene i teka Teje u crvenoj bluzi. Morate da priznate da imam baš lepu tetu, a?

Sinoć smo bili u prijateljskoj poseti Milici i Drašku. Nismo ih vidli odavno, a i ja sam poželeo da vidim njihovog robota, koji je lep, ali samo kad nije uključen tj. kad miruje. Tamo je bila i Milicina drugarica Tanja, pravile su neke cvetiće od papira, tačnije, igrale su se :-). E da i šta je poenta svega, odveo je mene Draško kod njegovih roditelja da vidim papagaja i zaradio sam šal. Pitao me Draškov tata za koga navijam i ja sam teatralno izjavio ,,za Zvezdu,,, a onda mi je on poklonio ovaj prelepi šal koji vidite na slici. Mama se najviše oduševila šalom, a što se mene tiče, mogu da kažem da je jako topao. I da, hvala još jednom na poklonu.

Bilo je to nezaboravno i jako dugo putovanje. Krenuli smo 31.07. negde oko 21h iz Nisa, a u Prcanj stigli , verovali vi ili ne tek 01.08. oko 15h. Cika Pedji se pokvario auto, tacnije pukla mu je sajla za kvacilo i tako smo se bas usporili. I moj drug Djole se jako unervozio. Najteze mi je bilo u periodu od 12 do 15h, tad sam od vrućine hteo da iskočim iz sopstvene kože. Iako me je mama prskala pištoljem na vodu, da me kao rashladi, to nije imalo baš nikakvog efekta, s obzirom na to da je u pištolju voda bila vrela! Ali dobro, kad sam prvi put dodirnuo vodu na ulazu u Prčanj, odmah sam znao da je sva ova muka vredela. Uživao sam u kupanju! Voda je bila fantastična. Čista i topla. Jedino mi je malo smetalo krupno kamenje u vodi i na plaži pa nisam mogao da hodam bos. Posle 4 dana smo promenili mesto boravka i krenuli ka Herceg Novom. Smestili smo se u lepom apartmanu preko puta plaže. Ja i moj drug Đole smo se tako lepo slagali. Svakog jutra smo u 7h izlazili da šetamo kraj mora, a i uveče smo svi zajedno išli u skitnju. Na plaži sam vreme provodio uglavnom u plićaku igrajući se sa kanticom i lopaticom, a kad bi poželeo da malo plivam navlačio bi gumu i zvao tatu i mamu da dodju u vodu. Jednom prilikom su me baš iznervirali što nisu hteli u vodu. Zvao sam ih više puta, a oni su se pravili da me ne čuju. Ja sam lepo ušao u gumu, navukao je i rekao im samo: ,,Ćao mama, ćao tata,, i ušao u vodu. Inače nisam im pravio probleme na moru, bio sam dobro dete. Jedino sam dobio proliv kad smo bili na Plave horizonte i to me brzo prošlo. Oduševljen sam bio brodovima u Kotoru. Non (brod) koji smo vidli u povratku kući bio je najveći koji sam video, pravi hotel! Iako sam se nadao da će nam makar povratak kući biti lepši od dolaska, ipak nije bilo tako. Ovaj put je prvo čika Pedja udario u neku kamenčinu pa smo stajali da promeni gumu, a zatim smo mi u tunelu naleteli na neki odron i isto udarili desni točak. Nastavak putovanja je bio katastrofa, kao da se u vozu vozimo, brzina kretanja 30/h. Sve dok tata nije utvrdio da nam guma skroz ispustila i zamenio je. E onda je bilo malo bolje. Ujutru smo svratili kod babe i dede u Kostadinovac da im ispričamo utiske sa letovanja i da tata malo odspava kako bi nastavio put do Niša. Jedva čekam sledeće letovanje!

Volim da idem kod deda Cobija. U Vučju su i moj bata Tadija i seka Ofija (Sofija), i teta Gaga i teča Peca. Uvek se lepo igramo u dvorištu. Oni voze bicikle, a ja motor, dok svo vreme mali Gari skače oko nas i zabavlja nas. Ja obožavam da pucam metkom u Garija. Tako se mi igramo. U Vučju odlazim obično jednom u mesec dana i to za vikend. Tako se mami i tati najviše uklapa, mene niko i ne pita.