Stevan Filipovic

Dosao je i taj dan!!! 30.04.2009. Krenuli smo za Novi Sad u poseti Kumovima. Za put sam dobio Nody brojalicu koju sam tako dugo tražio. Mama je to kupila baš tada da bi put protekao što mirnije, a nije bila ni svesna da sam ja sad veliki momak i da sam dobar dok putujem :-). Brzo smo stigli do Novog Sada i samo mi se malo spavalo, ali sam se brzo razbudio kad sam video kumove i bebu Doru (Isidoru). Mama je nažalost tog dana ostala bez glasa pa smo je svi slabo čuli, a još manje razumeli. U jednom momentu je ništa nisam razumeo i rekao sam joj: ,,mama, lepo pričaj!,, Beba je već spavala kad smo došli, tako da nisam mogao da se igram sa njom.
Sutradan sam jedva čekao da udjem kod nje u sobu i ljubim je u nogicu i glavicu. Mnogo nam je lepa kumica. Samo se smeje. Nije zaplakala tri dana! Vodio sam je u šetnju gradom, išli smo u jedan lep restoran na ručak i uveče sam gledao kako su je kupali. Sledećeg dana sam bio u poseti kod baka Goge koja ima unuke Andreja i Srdjana i lepo se igrao sa njima. Zatim smo išli u Futog kod starih kumova gde sam se pošteno naspavao. Tata me je silom probudio da idemo u šetnju kraj Dunava. E tu sam baš uživao. Kum Mića mi je dao da vozim bebu u kolicima, kupio mi je kokice i ispričao se sa mnom.
U nedelju ujutru smo bili na kafu u nekom kafiću koji ima, zamislite igraonicu. I to onako, baš lepu igraonicu. Nisu oni taj kafić slučajno izabrali. Znali su da je to jedini način da na miru popiju kafu, dok ja divljam po igraonici. Kad smo izašli u grad da šetamo setio sam se da bi bilo lepo da vozim džip. Rekao sam mami ovako: ,,Mama, ti platiš, ja vozim.,, Ali džip nismo nažalost našli. E da, umalo da zaboravim, sladoled smo jeli dva puta dnevno!!!
E onda je usledila prevara. Došli smo kući, meni se jako spavalo i zaspao sam dok sam gledao crtani. Kad sam se probudio bili smo na par kilometara od Niša! Ja sam odmah počeo da negodujem i rekao svojim roditeljima: ,,Neću kući. Ja nisam tražio Niš. Hoću u Novi Sad.,, Ali uzalud moje jadikovanje, ubrzo smo stigli u Niš.
Putovanje je bilo super. Proveo sam se lepo a Kumica nam je kao šećer. Ne mogu rečima da je nahvalim nego ću samo da kažem neka ostane takva. Moji dragi kumovi Steva i Boba su kao i uvek do sada bili najbolji kumovi na svetu.Uživajte u slikama.