Stevan Filipovic

Danas je uskrs. Baka je donela veliku korpu sa jajima koje smo juče farbali i stavila nam na sto. Ja i teka Teja smo odmah nagrnuli na korpu u potrazi za jajima sa likom naših omiljenih crtanih junaka. Pošto sam juče unapred slomio jedno jaje Nody, danas sam se odlučio za Sundjer Boba. Seka je uzela jaje sa Pepeljugom. Moje je bilo jače, moje je bilo jače! Slomili smo brdo jaja, ne znam ko će toliko da ih pojede. Nakon doručka mama je donela tortu, i mi smo uskliknuli Rodjendan!!!! Mama je morala da nam stavi svećice da duvamo u tortu.

Osvanuo je lep i sunčan dan. Sa oduševljenjem sam prihvatio ideju da idemo u Kostadinovac kod bake i deke. Krenuli smo rano ujutru kako bi iskoristili dan u potpunosti. Igrali smo fudbal sa teka Tejom, ljuljali se i jurili jednu vevericu! Pravu vevericu! Naselila se kod deka Tome u drvo. Bezala je od nas, a mi smo bili bas uporni da je uhvatimo. Na zalost, ipak je isuvise brza za nas. Vozio sam cak i traktor sa dekom i to onaj bas veliki traktor. A deka Mile nam je za rucak spremao veliku ribu, bas veliku, sto mozete videti i na slici.

Juče po povratku iz vrtića uopšte nisam imao želju da udjem u kuću. Vreme je bilo idealno za igranje u dvorištu. Samo sam morao da udjem unutra da me mama presvuče i opremi za dvorište.
Naravno teka Teja je istog momenta bila spremna da krene napolju.
Uživali smo u spuštanju toboganom, klackanju i ono što ja najviše volim ljuljanju. I to ne bilo kakvom ljuljanju, već jakom ljuljanju, gde ja letim kao zmaj! To je pravo ljuljanje! Malo sam i šetao po ulici i komšiluku, čisto da vidim šta nam rade komšije.
Na žalost, za kaznu sam kasnije morao da udjem unutra, jer sam prskao teka Teju i malu Teodoricu sokom, a to, kako mama kaže, nije lepo.

28.03.2009. godine sam isao na kontrolu u Soko Banju. Ja i moj drug Vanja tamo imamo jednu jako dobru doktorku Prilagiju koja nam je puno pomogla u januaru kad smo bili bolesni. I ovog puta smo isli ja i Vanja, mama, Milena i Uba (Ljuba). Tata nije mogao da ide sa nama jer smo imali u kuci vodoinstalatera koji je sredjivao nase novo kupatilo.
Kod doktorke smo brzo zavrsili, jer smo bili dobri i zdravi. A onda je usledila setnja Soko Banjom.
Kako je ovo lepo mesto. Ima puno klackalica, tobogana... i šetalište na kome mogu slobodno da trčim a da mama ne viče: ,,Stevane, pazi kola!,, I tako, bas nam je bio lep i ispunjen dan. U povratku smo već zaspali u autu, izmoreni od igre i puta.